kako se ja „borim“ protiv neprijatelja zdravlja br.1

Odavno (necu da kazem kad) sam uklavirio da je moj najveci neprijatelj STRES. Streskamo se od momenta ustajanja iz kreveta pa do leganja u krevet.

Stres ima i svoju „vojsku“ : nerviranje, nestasica novaca, redovi na salterima, roditeljski sastanci, sefovi, podcinjeni, nadcinjeni,komsije, prodavci na pijaci i u radnjama a o politici da i ne pricamo…

Elem belem, obrni okreni, mi smo konstantno izlozeni stresu. Doguramo dotle da se streskamo jer se desilo da se nista nije desilo sto bi nas stresnulo 🙂

E, kad sam dakle onomad se prvi put zapravo suocio sa rezultatima stresa (do tad nisam ni znao da tako nesto postoji), uleteo sam u nesto sto su dijagnostikovali kao DNC (distonia neuro circulatoria) … To je sindrom. A kad ti lekari dijagnostikuju sindrom, to je siguran znak da pojma nemaju sta ti je.

Pre tog „napada“, moj skolski drugar, RK,koji je studirao medicinu,ulteo u to pa mi pricao o simptomima i „ansilanima“ (kapsule koje je dobio da pije)… I ja ti se lepo od njega „zarazim“… U to vreme sam izcitavao sabrana dela Emila Zole, i bas sam bio negde na sredini knjige „U ključalom loncu“, kad me je spopalo.

A spopalo me tako da sam bio ubedjen da umirem mlad i zelen. Srce lupa po nekom svom novom ritmu, zmarci prolaze kroz ruke i noge, oblio me hladan znoj… Komplet svega kako mi je RK „objasnio“. A desilo se u gluvo doba noci, oko ponoci… Matori bio na nekom terenu pa nije imao ko da me vozi u vojnu ambulantu (stari je bio podoficir), a ja nisam imao vozacku.

To me nije sprecilo da u tom vrlo hitnom slucaju sednem za volan i sa kevom pored mene prvo se odvezem do kuce gde je stanovala tadasnja mi devojka a sadasnja mi zena, da konsultujem njenu stariju sestru koja je zavrsila medicinu.

Ali, kao i u svim trilerima, i ona nije bila kuci… Dzaba sam razbudio celu zeninu familiju.

Odatle pravac vojna ambulanta… Vec je bilo oko 1 posle pola noci.Dezurni lekar normalno spava, a staza nema pojma sta mu pricam, al ne sme da budi majora. A major moj drugar sa bilijara i bazena. Odem ja pa ga probudim, gde me mal nije umlatio 🙂

Sidjemo u ordinaciju, on me lepo pregleda i saslusa i onda mi postavi dijagnozu… Kaze, „tebi burazeru nije nista… to sto ti sad kao imas se zove ‘popizditis acuta’ i vrlo se lako resava… tebi treba picke (izvinte me sto psujem) i zeni se sto pre…“ i prepise mi „ansilan“ 🙂

Ne verujuci mom drugaru ja izboksujem uput za Vojnu bolnicu u Nisu a i u Skoplju… VMA sam cuvao za svaki slucaj;-)

Svi moji pregledi su prosli sa onim BO (bez osobenosti)… Tu se ja kao zamislim… Ebote… Sve u redu a ja ne valjam… I prionem na ansilane. A ansilan te klepi tako da te boli uvo za sve oko tebe, pa si ko guska Dumiceva… ono kad je isla na vodu… lale znaju o cemu divanim 😉

I sve tako do utakmice Rumunija – Jugoslavija (ono kad se Borota „proslavio“)… Gledao sam je sa RK… Napada YU, on za ansilan, ja za ansilan…Napada Rumunija, ja za ansilan on za ansilan… Borota primi onaj gol sa 35 metara, RK za ansilan, ja za dupli vinjak 🙂

Posle toga vise nisam koristio ansilane, al sam eksperimentisao sa raznim *acima… vinjacima,konjacima,rakija-cima, vino-cima 🙂

I DNC nestade ko rukom odnesen. Al mi zato *aci postali slatki. A kad vam alkohol postane sladak kad popijete casicu – dve, verujete mi, vreme je da se zamislite…

Prestao sam da pijem, DNC se nije vise vracao … sve do dolaska u Australiju… E kad me tu spopalo, proveo sam 4 dana u bolnici… Opet su svi rezultati bili BO… a meni zlo 😦

Onda uzmem stvar u svoje ruke… Krenuo sam sa B vitaminom,formula protiv stresa. Jednu tabletu ujutru jednu uvece. I posle par nedelja , proradilo 🙂 Naravno, primenjivano uz moj izum, koji se na srpskom zove „blago nejebavajuci stav“ a na engleskom nemam pojma kako se to kaze 🙂 „Napadi“ su prestali…

Par godina kasnije, posle „informisanja“ na internetu, uveo sam sam sebi „terapiju“ koja se sastoji od pcelinjeg mleca, propolisa, belog luka u tableticama, tahinija, cimeta i meda…

„Terapija“ izgleda ovako :

• pcelinji mlec, 1 kapsula ujutru, jedna uvece…
• propolis, 1 kapsula ujutru
• beli lukac, 1 tableta ujutru, jedna uvece.
• vitamin B, jedna tableta uvece.

A ono sto je posebno dobro odradilo svoj posao je mesavina tahinija, cimeta i meda: 3 supene kasike tahinija, kasikica cimeta i 3 DRVENE supene kasike meda. To lepo izmutite i onda svako jutro zagrabite DRVENOM kasikom i pojedete. Iskreno, mada sam ranije vrlo cesto patio od prehlada, ne pamtim kad sam zadnji put imao neku ozbiljnu prehladu.

I ne mogu a da ne ponovim… „blago nejebavajuci stav“ je osnova borbe protiv stresa. Ako uspete da oko sebe i za sebe napravite zid, bicete skoro uvek dobro raspolozeni. A to ce se pozitivno odraziti i na vasu okolinu.

Ajd probajte, pa mi javite… Mozda krenem biznis 😉

ajd uzdravlju

ja