Kad je avgusta ’83-ce moj stari (nemam pojma na koju foru), odlucio da kupi na moje ime plac na Divcibarama (s Mionicke strane kako mi je receno), ja nesto nisam bio odusevljen. Ja, pa da pravim vikendicu na Divcibarama??? Idi begaj. Jos je hteo da kupi 4 spojena placa… Jeftino 🙂
A ja pametan u ono vreme i drcan ko i sad, kazem da meni to ne treba. Medjutim, moj stari ipak kupi 2 placa (ukupno 12 ari). I tako ti ja postanem zemljoposednik. Bio sam tamo samo jednom (kad je kupovina ozvanicena) i ostao sam ne impresioniran. Citavih 6km od centra Divcibara, nigde nista osim sume (breza i bor) i po zemlji divlje jagode.
Ajd reko, da ne kvarim starom volju.
I prodje tako celih 36 godina dok se tih placeva nisam setio. I prisecajuci se, odlepio.
Moj stari je video mnogo dalje od mene (sto i nije bio rezultat staracke dalekovidosti) jer je znao da u zivotu naidje momenat kad treba samog sebe da potrazis na nekom drugom mestu… Tek da vidis da slucajno nisi tamo… Kad vec nisi ovde… Proverite taj naslov u vasoj „knjigi“ zivota. Mozda je i vama vreme da tu upisete DA 🙂
I tako, meni se desilo ono Martinovo : ‘I have a dream …’
I sanjam taj san i budan. Mnogo toga treba da se uklopi da taj san postane java, ali poucen iskustvom, ja sebe umem da iznenadim upornoscu 🙂 Posebno u onome sto hocu.
Eto… Objavio sam vam pocetak pretvaranja sna u javu. Bice tu svacega, al cu redovno da vas obavestavam. Trenutno je „postupak“ u rukama birokratije (tacnije u rukama Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede – Uprava za sume republike Srbije) koja treba da te dve parcele (koje su originalno upisane u katastar kao suma 6-te klase) proglasi gradjevinskim zemljistem 🙂 To i nece biti neki problem jer 6-ta klasa i nije neka klasa 🙂 a vec ima izgradjenih objekata. Tu je jedini faktor vreme. Zna se kako birokratija raspolaze sa vremenom, posebno tudjim 🙂
Elem belem, cucete 🙂
ajd uzdravlje
ja
Old Farts Unite 