pitaju me

Nemaju pametnija posla, pa me pitaju: “Sta ce ti taj blog ili sta li vec???”

A ja nesto izgubio volju da svima pojedinacno objasnjavam, pa reko, ajd da se blognem pa kog interesuje, taj ce da procita 😊

Prvo, s obzirom da je blog moj, tu se ja lepo ispricam sam sa sobom. A najbolje se prica tako u dvoje. Posto nas dva dobro znamo jedan drugog, nema tu ni zabranjenih tema a jos manje iznenadjenja. Nema dranja i vike kao kad divanite s nekim ko se ne slaze sa vasim misljenjem.

Uvek mi je bilo cudno da svi odvale ono cuveno: “Svako  ima pravo na svoje misljenje.”, a onda nastane vika i dreka kad iznesete svoje misljenje, a ono dijametralno suprotno od onog sto su oni kazali.

Zato moja malenkost i ja umemo tako lepo da se izdivanimo… Nema kod nas dvojice tamo nekakvih suprotnih misljenja. 🙂

Mada, kad malko bolje pogledamo, nikog i ne interesuje sta drugi misle. Tu i te kako spadam i ja. Svako se brine o svom jadu, sto je i normalno, pa gde ce jos i tudje misljenje da analizira? Cisto gubljenje vremena.

Zato na zurkama treba pustati glasnu muziku od koje ni sami sebe ne cujete, a kamo li ostale.

Pored toga sto ovde mogu da kazem sta mislim bez bojazni da ce mi neko skociti za vrat, ima tu i jos kojekakvih razloga.

Na primer…

Jeste li primetili da vec godinama vasa deca blenu u svoje iPhonove? U svakom trenutku… I kad jedu, i kad “gledaju” TV, kad su sami i kad su u drustvu? A posebno kad im se vi obracate.

Koliko ste sigurni da su culi i razumeli (o tome sta i koliko su zapamtili necemo sad), ono sta im govorite?

Zbog te pogubne tehnike, nema vise porodicnih razgovora, nema prica iz mladosti i iz vojske. Jos uvek se secam kad se okupi drustvo kod mojih starih, pa krene prica, a mi klinci, iz zapecka, slusamo sta se prica.

Nasu decu danas tako nesto ne interesuje ama bas ni malo. Sve sto ih interesuje, oni nalaze na tim telefonima.

Znaju li vasa deca kad i gde ste rodjeni? Koje ste skole zavrsili? Znaju li bilo koji dogadjaj iz vaseg zivota po cemu bi vas pamtili a i shvatili da ste i vi bili njihovih godina? Da ste imali drugare sa kojima ste landrali po komsiluku, igrali fudbal i basket, isli u bioskop?

Znaju li koje filmove volite i koju knjigu citate? Znaju li sta mislite o onom sto ste odgledali ili procitali?

Znaju li vasa deca istoriju vase porodice?

Ako su vasi odgovori na sva ova pitanja pozitivni, primite moje iskrene cestitke.

Ja sam, siroma, svestan trenutnog stanja u drustvu i zivotu, odlucio da se blogiram (sto se neuporedivo bolje kotira od “slogiram”), ubedjen da ce me jednog lepog dana moja deca izguglati na svojim telefonima, i onda , iznenadjeni i iz ciste radoznalosti (a i bojazni da ih nisam izbrukao), procitati bar neki od ovih mojih blogova… Eto…

Tek da vide sta je to radio njihov matori 😊

Ajd u zdravlju

ja