Sto bi ozike kazale: okey dokey… Evo nas u zadnjem danu 2019-te. Ne znam kako kod vas al ovde je vrelo 😊 Izvinte na intimi, al malo pre sam izasao ispod tusa, obrisao se, nalinxovao i evo me ovde pred kompjuterom gde znoj curi niz mene…
Jgb… to je docek Nove godine u Australiji. Sneg vidim na slikama…
A nisam to hteo da kazem.
Sugurno ste odavno primetili da docek nove godine nije ono sto je nekad bio. Znam, znam oma ste zaustili da kazete: “Tako je to kad se omatori”… Al nije to. Vec poodavno ni priprema a ni sam docek nemaju u sebi ona raspolozenja, ona iscekivanja… Nekad je mandarina ispod jelke bila poklon. Ko danas stavlja mandarine ispod jelke??
Pa oni “svileni” bomboni, za koje sam tek kasnije shvatio da su poput mnogih dogadjaja i ljudi u zivotu: spolja gladac a unutra jadac. Nikad nisam voleo ukus tih bombona, ali sam ih i sam kacio na jelku.
Kome je orkestar u cosku sale gde docekujemo novu godinu, dogadjaj? Sad izsetas u centar grada i imas prilike da vidis i cujes “slavne” pevace – tezgarose.
Nekad su se vlasnici kafana utrkivali ko ce bogatiju i ukusniju veceru da spremi gostima za docek. Kako je to danas tamo kod vas? Ovde je docek nove sasvim sporedna stvar. Udarni “business” dani su im vece pred katolicki Bozic, i dan posle Bozica koji (iz meni nepoznatih razloga – moracu da konsultujem druga gugla) nazivaju “Boxing day”??? Valjda mecu nesto u nekakvu kutiju, nemam pojma.
Elem belem, poodavno vec su svi nekada lepi praznici komercijalizovani do te mere da meni stvaraju nelagodu u stomaku.
Zbog te nelagode sam doneo cvrstu odluku:
Veceras, dok nadgledamo zadnje sate ove 2019-te u Australiji, nista necu da okusim…
Osim viljamovke, kiflica, ruske salate, pecenja, urnebes salate i tako tih sitnica 😊
Srecna vam i nam Nova 2020-ta.
U zdravlju
ja
Old Farts Unite 